Višnja i zdravlje

Višnje su od davnina poznate kao voće koje osvežava, jača organizam i podstiče oporavak. Najčešće ih konzumiramo sveže ili u obliku soka od višnje – popularnog napitka koji se vekovima koristi ne samo zbog ukusa, već i zbog brojnih blagotvornih svojstava. Međutim, savremena tehnologija omogućila nam je još efikasniji način čuvanja i konzumiranja ovog voća – liofilizaciju.

Liofilizirane višnje, odnosno višnje osušene zamrzavanjem, zadržavaju gotovo sve hranljive i lekovite sastojke, ali u praktičnijem i dugotrajnijem obliku. Njihova koncentracija hranljivih materija često nadmašuje onu u soku, pa se sve češće koriste kao prirodan dodatak ishrani za jačanje zdravlja.

Zašto bi trebalo jesti višnje

Višnje sadrže visoku koncentraciju snažnih antioksidanata, naročito antocijana. Prema ORAC skali (kapacitet apsorpcije kiseoničnih radikala), 100 g višanja bez koštica ima čak 3500 ORAC poena. Antioksidansi usporavaju starenje, štite od raka, produžavaju fizičku i mentalnu sposobnost. Pomažu u borbi protiv upala i jačaju čitav organizam. Antocijani poboljšavaju oštrinu vida i doprinose regeneraciji vida kod osoba koje rade u slabom osvetljenju.

Protivupalna i antioksidativna svojstva višanja mogu imati zaštitno dejstvo protiv oštećenja mišića tokom i nakon vežbanja. Konzumacija višanja pre i posle treninga može smanjiti upalu i ubrzati oporavak. Ishrana bogata višnjama sprečava anemiju, čisti krv, jača kosti i imuni sistem, poboljšava apetit i metabolizam.

Zdravstvena svojstva višnje

Višnje:

• održavaju telo u dobroj formi i usporavaju pojavu bora
• snižavaju temperaturu i razređuju sluz kod upala disajnih puteva
• sprečavaju anemiju, podižu nivo hemoglobina
• poboljšavaju apetit i metabolizam
• smanjuju rizik od moždanog i srčanog udara
• pozitivno utiču na kožu
• imaju jaka antikancerogena svojstva
• deluju protivupalno i analgetski (korisno kod bolova u zglobovima i gihta)
• poboljšavaju san zahvaljujući melatoninu
• regulišu metabolizam masti i šećera
• čiste krv
• pozitivno deluju na mentalno zdravlje, podržavaju nervni sistem
• podstiču varenje i rad creva, oslobađaju od zatvora

Hranljive vrednosti

Višnje su:

• niskokalorične i bogate hranljivim materijama
• izvor vitamina: C, A, E, K, B1, B2, B3 (PP), B6, B8, B9
• izvor minerala: kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, natrijum, kalijum, cink, bakar
• bogate pektinima koji vezuju i izbacuju toksične supstance iz tela, snižavaju holesterol
• dobar izvor vlakana
• bogate kalijumom, triptofanom, serotonin i melatoninom
• izvor jakih antioksidanata – usporavaju starenje, pomažu u borbi protiv upala, snižavaju LDL holesterol
• prirodan lek za srčane bolesti
• bogate vitaminom C koji jača imuni sistem i štiti od infekcija

Snažni antioksidans

Višnje sadrže snažne antioksidanse kao što su antocijani i cijanidin. Ove supstance daju voću tamnu boju – što su višnje tamnije, to su zdravije. Jedno istraživanje pokazalo je da su njihove antioksidativne osobine jače čak i od vitamina E.

Antocijani imaju snažno protivupalno dejstvo – usporavaju starenje i štite od raka. Cijanidin je jači od aspirina, ali bez neželjenih efekata. Višnje sadrže i kvercetin i melatonin – takođe snažne antioksidanse.

Prirodno ublažavanje bola

Zahvaljujući snažnim antioksidansima (posebno antocijanidinima), višnje pomažu u smanjenju upale i bola. Njihova sposobnost ublažavanja bola zasniva se na inhibiciji pro-upalnih faktora na ćelijskom nivou.

Deluju slično kao lekovi poput ibuprofena – blokiraju aktivnost enzima ciklooksigenaze (COX). Efikasnost višanja u ublažavanju bola je uporediva sa ibuprofenom i naproksenom.

Regeneracija vida

Antocijani iz višanja utiču na elastičnost i propustljivost kapilara, naročito u oblasti dužice oka. Oni ubrzavaju regeneraciju vizuelnog pigmenta rodopsina, koji je neophodan za percepciju svetla – što znači da poboljšavaju vid kod ljudi koji rade u slabom osvetljenju.

Zaštita srca i krvnih sudova

Višnje smanjuju rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Tradicionalno su se smatrale voćem koje štiti srce, a savremena istraživanja to potvrđuju.

Deluju zahvaljujući:

• antocijanima – poboljšavaju elastičnost kapilara, stimulišu stvaranje crvenih krvnih zrnaca, detoksikuju srce
• kalijumu – štiti srce i snižava pritisak
• vitaminu C – jača krvne sudove
• vlaknima – snižavaju LDL holesterol

Takođe, višnje aktiviraju PPAR receptore u telu, koji regulišu gene odgovorne za metabolizam masti i šećera – efekat sličan lekovima koji se koriste kod srčanih bolesti.

Kumarini u višnjama smanjuju zgrušavanje krvi – korisno za osobe posle srčanog ili moždanog udara. Takođe, imaju umirujuće dejstvo, opuštaju mišiće, smanjuju bol i otok, a deluju i protiv mikroba, virusa i gljivica. Preporučuju se osobama koje pate od kandidijaze.

Protivupalna dejstva

Višnje smanjuju upale i bolove u mišićima i zglobovima, poboljšavaju apsorpciju lekova. Redovno konzumiranje može pomoći kod artritisa i gihta – smanjuju nivo mokraćne kiseline, C-reaktivnog proteina i azot-oksida.

Giht

Kod osoba koje pate od gihta – višak mokraćne kiseline – višnje pomažu u smanjenju kristala u zglobovima i prateće upale. Kliničke studije pokazuju da 250 g svežih višanja dnevno smanjuje rizik od napada gihta i ublažava simptome.

Posle vežbanja

Vežbanje izaziva oksidativni stres i upalu, što umanjuje snagu i izdržljivost. Višnje smanjuju bolove u mišićima nakon treninga i ubrzavaju oporavak.

Antikancerogena svojstva

Antocijani i perilični alkohol (POH) iz višanja sprečavaju rast kancerogenih ćelija, ubijaju mutirane ćelije i štite zdrave. Pektin i vlakna dodatno štite od raka debelog creva.

Melatonin i san

Višnje su prirodni izvor melatonina – hormona sna. Pomažu kod nesanice, poboljšavaju kvalitet sna i regeneraciju tela tokom noći. Melatonin iz višanja je prirodnija alternativa suplementima.

Inositol (Vitamin B8)

Inozitol sprečava prerano sede vlasi, poboljšava izlučivanje holesterola i mora se unositi hranom jer se ne proizvodi dovoljno u telu.